Жили-были дед да баба. Была у них курочка ряба. Снесла курочка яичко, не простое — золотое.
Дед бил, бил — не разбил.
Баба била, била — не разбила.
Мышка бежала, хвостиком задела, яичко упало и разбилось.
Дед плачет, баба плачет, а курочка кудахчет:
— Не плачь, дед, не плачь, баба: снесу вам яичко не золотое — простое!

Լինում են չեն լինինում պապիկ և տատիկ են լինում: Նրանք ունենում են հավիկ: Հավիկը ձու է ածում,բայց ոչ, թե հասարակ ,այլ ոսկե ձու:
Պապը խփում է խփում չի կոտրում:
Տատիկը խփում խփում, բայց նաել - չի կոտրում:
Մկնիկը վազեց, պոչը կպավ ձվին և ձուն ընկավ եվ կոտրվեց:
Պապը լաց է լինում, տատը լաց է լինում եվ հավիկ կչկչում է.
- Մի լացիր, պապիկ, մի լացիր, տատիկ. Ես ձեզ կածեմ ձու,հասարակ այլ, ոչ թե ոսկյա: